Тек што је завршена школска година, приватна спортска гимназија Спортиум вредно се припрема за наредну. Два прва разреда за 2020/2021. школску годину су већ попуњена, а међу новим првацима, као и претходних година, биће много изузетно талентованих и перспективних спортиста.

Једна од њих је и Соња Даниловић, одбојкашица Визуре, која потиче и познате спортске породице Даниловић, у којој је свакако најуспешнији отац Предраг, легендарни кошаркаш и актуелни председник Kошаркашког савеза Србије. Старија сестра Олга, је тенисерка која је већ освојила прву WТА титулу, а брат Вук полако пуни новинске ступце као велика нада под обручима.

– Одбојку сам почела да тренирам већ са осам година. Било је то у школици одбојке Визура. Играла сам једно време и у Партизану, али сам онда опет вратила у Визуру где сам заиста задовољна свим условима – каже на почетку ове наше приче Соња.

– Опробала сам се и у другим спортовима, тренирала сам џудо, теквондо, тенис, кошарку… Али, одбојка ме је увек највише привлачила, била је за мене много занимљивија од других спортова. Пре свега, јер на терену нисам сама, увек имам подршку саиграчица, а и ја сам увек ту за њих и уживам у том тимском духу који градимо. Једноставно, више ми се свиђају тимски спортови.

Занимљиво је истаћи да је Соња недавно била и најмлађа сениорска репрезентативка која је је учествовала на двонедељним припремама на Убу.

– Била ми је велика част да ме тренира селектор Зоран Терзић и његов стручни штаб, да радим са осталим играчицама које су заиста на завидном нивоу. Била је то фантастична прилика за мене да напредујем, да поправим технику и да се у клуб вратим са много више знања, али и самопоуздања. Све девојке су биле много фине и добре према мени. Била сам најмлађа, али су се преми мени понашале као према другарици, а не као малој девојчици и то ми је баш пријало – рекла је Соња Даниловић, која је требало да буде и чланица пионирске репрезентације Србије на Балканијади у Београду, која је одложена због пандемије вируса корона.

На питање како је и зашто изабрала спортску гимназију СПОРТИУМ, Соња Даниловић одговара:

– Познајем неколико девојка које су ученице ове школе и од њих сам чула само речи хвале. Такође, моја сестра Олга је студент Факултет за спорт, а СПОРТИУМ је део образованог система овог факултета, тако да сам и од ње добила све препоруке. Међутим, оно што је мени било веома важно је чињеница да је настава прилагођена мојим спортским обавезама. Часови почињу у 11 сати сати, трају до 16.40, тако да неометано могу да идем на преподневни и поподневни тренинг. Оно што је за мене лично олакшавајућа околност је и чињеница да је Спортиум на Новом Београду, веома близу хале Визура у којој тренирам. Имала сам прилике и да посетим школу, амбијент је заиста пријатан, лепе су учионице, тако да су били испуњени сви предуслови за упис и нема сумње да је ово била најбоља могућа одлука за мене.

Осим спортских гена и победничког менталитета који је наследила од оца Предрага Даниловића, за спортски таленат који се и те како развија, према Соњиним речима је заслужено велико ривалство које гаји са сестром Олгом, тенисерком, и братом Вуком, кошаркашем:

– Такмичимо се у свему и то сваки дан. То нам је ваљда у крви и у томе уживамо. Не упоређујемо се, увек смо подршка једно другом, али међусобни спортски ривалитет стално исказујемо и то на разне начине. Тркамо се ко ће први до аутомобила, ко ће први да поједе оброк, да се обуче… И, не волимо да губимо. Свако је наравно доминантан у свом спорту, али веома лепа ствар је што једни друге запиткујемо о техникама у спорту који тренирамо. Ипак, оно што је најважније је да сво троје уживамо бавећи се спортом – закључила је Соња Даниловић.